Ferrari je 2004. dominirao u konkurenciji Formule 1 i tako uspeo da se svojim konkurentima revanšira za prethodnu, takođe uspešno okončanu, ali tešku i neizvesnu sezonu. Schumacher je sa lakoćom osvojio svoju zaredom petu, a ukupno sedmu titulu svakskog prvaka a uz to je imao i svečanu pratnju u liku svog klubskog partnera Rubensa Barrichelloa. Bila je to jedna od najdosadnijih sezona u istoriji ovog sporta kojoj je izvesnu dozu uzbuđenja dala bezpoštedna borba Renaulta i Honde za treću poziciju. Bronza je na kraju pripala francuzima, a Honda je uspela da obezbedi drugo mesto na listi konstruktora.

      McLaren početkom godine nije uspevao da pronađe put do uspeha. Raikonnen i Coulthard najčešće nisu ni dolazili do cilja. Zbog niza kvarova na motoru svog vozila finac koji je prethodnu sezonu završio sa svetskim srebrom, do osme trke uspeo je da prikupi samo jedan poen. Model B, koji je startovao u julu popravio je ovu situaciju, u poslednjoj trećini sezone Raikonnen je nekoliko puta stigao do pobedničkog postolja, a u Belgiji i do pobede. Bio je to znak da se u buduće mora ponovo računati na McLaren.

      Prema pravilima za 2004. godinu ekipe su - osim onih plasiranih prethodne sezone na tabeli konstruktora od 1 do 4. mesta – dobile pravo da na slobodnim treninzima u petak startuju još po jedno treće vozilo. Ovo je brojnim vozačima dalo šansu da pokažu svoje umeće. Najveću pažnju od njih privukao je pilot BAR-a Anthony Davidson, koji je u više navrata bio najbolji prvog dana vikenda. Britanac je imao uverljiv učinak, ali ipak nije uspeo da obezbedi ugovor za sledeću sezonu.