O kvalitetima ovog španskog vozača najbolji govori činjenica da je jedini uspeo da pobedi „nepobedivog“ Michaela Schumachera, odnosno da je dve svoje svetske titule osvojio u vreme kada je legendarni pilot Ferrarija još uvek bio aktivan.

      Alonso je prošao sve uobičajne stepenice magareće lestvice, dosta vremena je proveo u pojedinin gokart serijama, sa 17 godina bio je primera radi vicešampion u evropskoj seriji. Ipak se nakon toga vrlo brzo već 2000. našao u jednom vozilu F1. dok se sa uspehom takmičio u Formi 3000, Minardi ga je koristio u test vožnjama.

      Več sledeće sezona ova mala italijanska ekipa mu je ponudila mesto vozača, a Fernando je uprkos slaboj tehnici tima odmah dokazao svoj talenat. To nije ni ostalo nezapaženo, jer ga je odmah prigrabio Flavio Briatore. U Renaultu je godinu dana učio kao test vozač, a 2003. preuzeo mesto Jensona Buttona. Nakon početnih poteškoća 2005. je postao najmlađi svetski prvak svih vremena u Formuli 1, a 2006. je i uspešno odbranio titulu. Posle toga je ipak napustio Renault i potpisao trogodišnji ugovor sa McLarenom. Tu se međutim nije najbolje snašao, mladi partner Lewis Hamilton mu je predstavljao veoma ozbiljnog konkurenata a imao je i osećaj da ne uživa potrebnu podršku tima pa je nakon godinu dana raskinuo saradnju. Alonso je te 2007. godine do poslednjeg trenutka bio u borbi za svoju treću titulu svetskog prvaka, ali je ona sa jedan bod prednsoti pripala Kimiju Raikkonenu. Povrh svega imao je isti broj poena kao njegov klubski kolega Hamilton, a pošto je Britanac osvajao bolje pozicije Alonsu je pripala samo svetska bronza.

      Španac se ponovo pridružio svom prethodnom timu i 2008 i 2009. vozio za Renault. Sezona „pobedničkog“ tandema nije najbolje počelaali je u drugoj polovini godine Alonso dobio dve trke, što je rezultirao novim dvogodišnjim ugovorom.