Pošto je porodica Barichello stanovala pored staze u Interlagosu i pošto je više članova te porodice vrlo rado manevrisala autom, Rubens gotovo i da nije imao drugi izbor nego da postane vozač autotrka. U svojim sećanjima slavni pilot je često spomenjao da se kao klinac penjao na ograde staze, odatle je posmatrao trke i tamo odlučio da će se i on takmičiti.

     Otac je u svemu podržao Rubinhoa, tako da je mladi titan već sa devet godina vozio gokart, i to veoma uspešno. Dobio je gotovo sve generacijske trke, godinama je bio nepobediv u Brazilu pa i čitavoj Južnoj Americi. 1989. već okušavao u brazilskoj seriji Forma-Ford, a nakon osvojenog četvrtog mesta preselio na stari kontinent.

      U Evropi je debitovao pobedom. Postao je prvak serije Opel-Lotus, ali se takmičio i u Forma-Vauxhall-Lotus seriji. Sledeće sezone bio je najbolji u Forma 3, gde ga ni David Coulthard nije mogao preteći. 1992. je dogurao do treće pozicije u ukupnom plasmanu Forma 3000, pa je to sa ranije zabeleženim rezultatima bilo dovoljno da od ekipe Jordan dobio ugovor za vozača Formule 1.

      Debitantska sezona mu nije donela naročite uspehe, završio je na 17. mestu tabele ali je sa nekoliko dobrih vožnja i plasmana u seriji dokazao da se nije slučajno našao među najboljih. 1994. je počela jako loše. Na ovoj fatalnoj priredbi San Narina Barichello je tokom slobodnog treninga u petak doživeo udes u kome je slomio nos i zbog kojeg je morao da propusti trku ali je bolje prošao od svoje kolege Rolanda Ratzenbergera koji je poginuo u subotu, i zemljaka i velikog druga Ayrtona Senne, koji je poginuo u nedelju. Bez obzira na to sezona mu je bila uspešna. U generalnom plasmanu je došao do šestog mesta, a u Belgiji je sa osvojenom pol pozicijom postavio rekord. Do tog vremena naime niko mlađi od Barichella nije bio u prilici da startuje iz prve pozicije. Brazilac je imao 22 godine, 3 meseca i 5 dana, u međuvremenu Alonso ga je ipak pretekao u zom pogledu.Vozio je za Jordan i naredne dve sezone, ali bez naročitih uspeha. 1997. se preselio u ekipu Stewarta, koja je bila nova ekipa u konkurenciji i ostao čitave tri godine. Na osnovu pokazanih rezultata, sedmo mesto u generalnom plasmanu u poslednjoj od tri sezone, Ferrari ga je izabrao za naslednika Eddiea Irvinea. Barichello je dakle godinama vozio najbolji auto Formule 1, ali do titule nikad nije došao. Nije nimalo kriv, svo vreme je naime za partnera imao Michaela Schumachera, a nemac je u italiji bio prosto obožavan.

      Skromni brazilac je dobio ulogu večnog pratioca, ali su i njegovi uspesi i njegova uravnotežena vožnja doprinela tome što crveni počev od 2000 redom osvaja konstruktorske titule Formule 1. Nakon šest godina prevedenih u Ferrariju Barichello je prešao u Hondu, gde mu je karijera dobila silaznu putanju. 2006. se on privikao na vozilo i na ekipu, a 2007 je Honda izašla na scenu sa dosta skromnom varijantom svog takmičarskog bolida pa je zbog toga brazilski vozač koji je tokom svojih 15 sezona u F1 vozio najviše trka u svetu, ostao bez i jednog osvojenog poena. Bez obzira na to ugovor mu je produžen i za 2008.